Kolena najčešće bole zbog oštećenja hrskavice i zadebljanja kosti oko hrskavice. Ova bolest se zove osteoarthritis. Stariji naziv ove bolesti jeste artroza. Uz bol, čest je i osećaj ukočenosti, naročito pri prvim pokretima nakon mirovanja. Ponekad kolena i čujno pucketaju (škripe). Bol u kolenima zbog osteoartritisa prisutan je kod oko 10 od 100 muškaraca i kod 13 od oko 100 žena starijih od 60 godina. Sa starenjem, sve više ljudi oseća ove tegobe. Pregledom se uočavaju znaci zadebljanja zgloba, a retko i prolazno se mogu videti znaci zapaljenja zgloba.
Razlikujemo dve osnovne vrste bolesti zglobova, zapaljenje zgloba (artritis) i degenerativno oboljenje zgloba (osteoarthritis ili artroza). Znaci zapaljenja nekog zgloba jesu otok, bol u zglobu koji se pojačava tokom mirovanja, povišena temperatura zgloba, ponekad i crvenilo kože u predelu zgloba. Kod osteoartritisa (artroze) najčešće nema tipičnih pokazatelja zapaljenja. Zglob u osteoartritisu (artrozi) uglavnom boli kada se koristi, a tokom mirovanja bol popušta, nema povišene temperature zgloba niti crvenila kože iznad zgloba, a retko i prolazno koleno može da otekne, ili da se javi višak tečnosti u zglobu. Još su stari doktori uočili, posmatrajući zglobove kod ove bolesti, da nema jasnih znakova zapaljenja zgloba, a da zglob boli, oštećuje se i propada. Zbog toga su ovu bolest nazvali degenerativna bolest zglobova, od reči degeneracija (propadanje, uništavanje, kvarenje, oštećenje…), a dali su bolesti ime artroza. Ime artroza je služilo da jasno razlikuje ovu bolest od bolesti zglobova koja se zove artritis, a u kojoj ima jasnih znakova zapaljenja (otok, bol u zglobu koji se pojačava tokom mirovanja, povišena temperatura zgloba, ponekad i crvenilo kože u predelu zgloba). Pošto su novija istraživanja pokazala da i u artrozi postoji zapaljenje, ali znatno manje izraženo nego u artritisu, te se ono običnim pregledom ne vidi, doktori su odlučili da umesto imena artroza, koriste ime osteoarthritis. Danas se često za ovu bolest koriste oba imena (artroza, odnosno osteoarthritis), a naglašava se da se radi o degenerativnim promenama (oštećenju, propadanju).
Kada počinju degenerativne promene na koštano-zglobnom sistemu i šta ih ubrzava a
šta usporava?
Degenarativne promene zglobova počinju najčešće u srednjem životnom dobu i sporo se razvijaju. Ljudi često tokom više godina, pa i decenija nemaju nikakvih tegoba, ili imaju blage prolazne bolove ili pucketanja u zglobovima. Najčešće se ne brinu zbog ovih prolaznih tegoba, pripisuju ih tome da su preterali u opterećenju zglobova, veruju da će se zglobovi potpuno da se oporave i ne javljaju se lekaru. U pedesetim, a naročito u šesdesetim godinama i kasnije, znaci osteoartritisa (najčešće bol i pucketanje, škripanje u zglobovima) počinju da se javljaju češće. Ponekad, kod većeg opterećenja kolena (dugo hodanje, ili neuobičajeno opterećenje radom ili nošenjem tereta) kolena mogu da oteknu i jako zabole. Tada se ljudi jave lekaru i iskusan lekar može da prepozna da se radi o prolaznom zapaljenju tokom osteoartritisa (artroze) kolena.
Osteoartritis može da se ubrzano razvija kod osoba koje su prethodno povredile koleno (sportske povrede, povrede pri radu, preterana upotreba zgloba, povrede u saobraćaju…), kod osoba koje imaju artritis koji napada kolena (reumatoidni artritis, psorijazni artritis, giht i druge vrste artritisa). Brži razvoj osteoartritisa se viđa i kod osoba koje imaju preteranu telesnu masu (indeks telesne mase veći od 25), kod kojih krvni srodnici (majka, otac, babe, dede, braća, sestre) imaju osteoarthritis, ili koje imaju nepravilno opterećenje zgloba kolena (takozvana iks – “x”– kolena ili “o” kolena). Bržem razvoju osteoartritisa mogu doprineti i razne druge bolesti (teže metaboličke bolesti, šećerna bolest, bolest štitaste žlezde, preterana pokretljivost zglobova…), kao i štetne navike (pušenje ubrzava razvoj osteoartritisa). Nedovoljno kretanje i slabi mišići takođe mogu doprineti razvoju osteoartritisa.
Kako da se rano otkrije osteoartritis kolena?
Problemi koji ukazuju na osteoartritis kolena su bol u jednom ili oba kolena koji nije vezan za povredu, bol koji se pojačava pri opterećenju kolena (nošenje tereta, hod uz ili niz stepenice, bol tokom sportske aktivnosti…) i praćen je kratkotrajnom jutarnjom ukočenošću u kolenu koja nestaje nakon prvih nekoliko pokreta ili nakon par minuta.
Ukoliko imate ovakve tegobe popotrebno je da se javite lekaru koji se bavi bolestima zglobova (reumatolog, fizijatar, ortoped…) i da lekar proveri da li postoji osteoartritis. Za lekara je najvažnije da Vas pažljivo pita da li imate tipične simptome i znake osteortritisa, zatim da Vas pregleda i proceni kako hodate, a zatim i da Vas dopunski ispita po potrebi. Od dopunskih ispitivanja veoma je koristan pregled zglobova ultrazvukom jer se mogu naći početni znaci koji ukazuju na osteoartritis kolena. Kada su ovi znaci povezani sa tipičnim tegobama i nalazom tokom pregleda, to može značajno doprineti ranoj dijagnozi osteoartritisa. Slikanjem Rentgenom (RTG) tipični znaci osteoartritisa se otkrivaju kasno, već u poodmakloj bolesti, te nisu od koristi za ranu dijagnozu. Lekar ponekad može da zatraži i slikanje magnetnom rezonancijum (MR) ili slikanje kompjuterizovanom tomografijom (CT) kada to može biti od koristi za potvrdu dijagnoze, procenu stanja ili proveru da možda ne postoje druge bolesti koje su uzrok tegoba. Laboratorijski nalazi iz krvi nisu od posebne koristi, jer nema tipičnih laboratorijskih nalaza koji će ukazati da se radi o osteoartritisu. Laboratorijske analize krvi se mogu zatražiti kada klinička slika nije jasna i kada je potrebno da se proveri da li postoji neka druga bolest kao uzrok tegoba (reumatoidni artritis, giht…).
Kako da se spreči, ili barem uspori osteoartritis?
Jedan od najpoznatijih načina sprečavanja ranog razvoja osteoartritisa kukova jeste da roditelji obavezno vode bebe na pregled kukova ultrazvukom, te da se bebe široko povijaju da bi se kukovi pravilno razvili. To je izuzetno važno. Da bi se sprečio osteoartritis zglobova, a posebo kolena i kukova, neophodno je da se angažuje celo društvo, a ne samo zdravstveni sitem i svesni pojedinici. Svako od nas treba da zna šta je važno za zdravlje zglobova uopšte, a samim tim i za sprečavanje ili bar usporavanje razvoja osteoartritisa. Bitno da smo svakodnevno umereno fizički aktivni i da dovoljno hodamo (potrebno najmanje jedan, a poželjno i dva sata dnevno). Bitno je da imamo snažne mišiće i da nemamo višak kilograma. Sve nepravilnosti u razvoju perifernih zglobova i kičme treba već u ranom detinjstvu ispravljati i zbog toga konsultovati lekare. Naročito su važni napori celog društva da se ljudi imaju odgovarajuće uslove i da se odgovarajuće ponašaju na radnom mestu, u kući i u saobraćaju. Povrede u kući, u saobraćaju i na radnom mestu značajno doprinose brzom razvoju osteoartritisa zglobova koji su prethodno povređeni, ili su bili imobilisani (u gipsu) zbog povrede kostiju i okolnih tkiva.
Kako se sve leči osteoartritis kolena?
Pre priče o lečenju osteoartritisa kolena, želim da vam ukažem na tri osnovna pravila kojima me mojih 38 godina učenja i iskustva u lečenju ove bolesti naučilo:
- Kada za neku bolest (u ovom slučaju za osteoartritis kolena) imate više desetina različitih lekova ili načina lečenja, znajte da nijedan od njih ne rešava problem brzo niti lako (jer bi onda postojao samo taj jedan lek ili način lečenja).
- Nemojte da se lečite sami, bez saveta lekara koji je stručnjak za lečenje osteoartritisa, jer je velika šansa da ćete pogrešiti, izgubiti dragoceno vreme, a vaša bolest će se pogoršati.
- Budite strpljivi, uporni i spremni da menjate svoje navike i način života koji je doprineo razvoju i stalnom pogoršavanju vaše bolesti (nedovoljna fizička aktivnost, prekomerna telesna težina…), jer nema tog doktora koji će vam pomoći ako vi sami niste spremni da pomognete i sebi i doktoru promenom nezdravih navika.
Osteoartritis lečimo sledećim metodama:
- Opšte mere
- Lekovi
- Fizijatijsko lečenje
- Hirurško lečenje
- Opšte mere za lečenje osteoartritisa
Lečenje osteoartritisa kolena uključuje po pravilu promenu ponašanja i načina života ukoliko su štetne navike, gojaznost ili drugi problemi važni za nastanak osteoartritisa. Treba postepeno smanjiti višak kilograma, ojačati mišiće i započeti sa zdravim navikama u ishrani i fizičkoj aktivnosti (naročito hodanju). To će doprineti manjem opterećenju zglobova i njihovom oporavku. Hodanje je veoma važno jer blagi udarni stress na hrskavice tokom hodanja doprinosi njihovom oporavku i pravilnom obnavljanju. Takođe se preporučuje i redovno vežbanje (postoje podaci da su vežbeTai chi ili joga korisne). Treba konsultovati lekara prilikom planiranja ovih aktivnosti. Dobro je odreći se pušenja. Ponekad je potrebno učvrstiti koleno ortozom, ili koristiti štap, obavezno uz savet i kontrolu lekara. Ističem da su ove pomenute mere izuzetno važne, a da se najteže sprovode u delo. Ljudi su nažalost retko spremni da promene svoje životne navike. Najčešće očekuju da postoji neka tableta ili injekcija koja će jednostavno i zauvek da popravi njihove zglobove, a oni da nastave sa ranijim nezdravim načinom života. Takve “čarobne” tablete, injekcije, ili drugi načini lečenja koji će brzo i lako rešiti problem nažalost ne postoje. Promena nezdravih navika i nezdravog ponašanja, hodanje, vežbanje i druge navedene opšte mere su nezaobilazni deo uspešnog lečenja.
- Lekovi za lečenje osteoartritisa
Kao što sam napomenuo u svoja “tri opšta pravila” na početku teksta o lečenju, postoje više desetina različitih lekova i načina lečenja koji se koriste u lečenju osteoartritisa kolena. Možemo ih podeliti na one koji se lokalno primenjuju, ili mažu, one koji se uzimaju na usta i one koji se daju u obliku injekcija, najčešće injekcija koje se ubrizgavaju direktno u zglob. Za mnoge od njih nema pozdanih podataka o tome koliko pomažu, a koliko odmažu. Fizijatrijsko lečenje, posebno vežbe, kao i hirurško lečenje su važni načini lečenja. Hirurška ugradnja veštačkih zglobova kolena ili kuka su ponekad jedino pravo rešenje kod teškog i nepopravljivog oštećenja ovih zglobova. Ja ću ukratko nabrojati samo najčešće korištene lekove i metode, jer ih je nemoguće obuhvatiti sve u ovom tekstu koji je namenjen vašim čitaocima, a ne lekarima.
Najčešći tradicionalni “narodni lekovi” (previjanje listova kupusa, ili obloga od rakije na otečeni zglob, mazanje preparata gaveza i drugi načini lečenja…)
Postoje iskustvo u narodu da naprimer list kupusa previjen na zglob, ili oblozi od rakije, kao i drugi preparati i melemi mogu da pomognu da se povuče otok zgloba. U mnogim slučajevima otok kolena nastaje zbog preopterećenja ili manjih povreda i prolazi uz poštedu od opterećenja za nekoliko sati ili dana i bez ikavih drugih intervencija. Nema pouzdanih dokaza da je to zaista list kupusa, ili oblog od rakije, ili neki drugi melem, odlučujuće pomogao u tim blažim problemima sa kojima se inače sam organizam izbori za nekoliko sati ili dana. Ukoliko primenjujete ove metode, budite oprezni da sebi ne naškodite. Uvijanje najlonskih obloga oko zglobova sprečava isparavanje znoja i može da ošteti kožu, akoholni oblozi (rakija) mogu da ozbiljno oštete kožu i da izazovu zapaljenje i rane na koži. Za mnoge “narodne” meleme nema podataka da li su i koliko su štetni, a zna se da ne mogu da izleče osteoarthritis kolena, niti drugih zglobova.
Nesteroidni antizapaljenski lekovi (NSAIL)
Lokalno mazanje gela ili krema koji sadrži neki od nesteroidnih antizapaljenskih lekova (NSAIL), koji su u narodu poznati i kao nesteroidni antireumatici, se preporučuje kao metoda za smanjenje bola i zapaljenja kod bolesnika sa početnim blažim oblikom osteoartritisa kolena. Tablete ili kapsule nesteroidnih antizapaljenskih lekova (NSAIL) se preporučuju kao lekovi koji mogu da pomognu u smanjenju bola i zapaljenske reakcije kod osoba sa blagim i umerenim osteoartritisom kolena. Danas se ovim lekovima daje prednost u odnosu na sve druge lekove protiv bolova koji mogu da se uzmu u tabletama ili kapsulama. Smatra se da su NSAIL, prosečno gledano, bolji izbor u odnosu na lečenje paracetamolom i u odnosu na lečenje opioidnim analgeticima. U izboru određenog NSAIL treba voditi računa o starosti bolesnika, te o tome da li ima sklonost ka krvavljenju iz želuca i creva ili ima bolest srca i/ili krvnih sudova. Treba voditi računa i o bolestima bubrega, pluća, jetre i drugih organa. Smatra se da su umereno COX2 selektivni NSAIL pogodniji za primenu kod osoba sa povećanim rizikom od krvavaljenja iz želuca ili creva. Treba znati da NSAIL ne mogu da značajno pomognu u oporavku hrskavice, a to je glavni problem u osteoartritisu.
Paracetamol
Paracetamol se može uslovno i povremeno koristiti u rutinskom lečenju osteoartritisa kolena, ukoliko bolesnik ne može da uzima NSAIL. Istraživanja su pokazala da je paracetamol uglavnom slabo efikasan ili neefikasan u smanjenju bola. Pri lečenju paracetamolom treba voditi računa da on može da ošteti jetru i ne treba ga davati u dozi većoj od 3 grama dnevno, podeljeno u više doza.
Antidepresivi, anksiolitici
Malo je kvalitetnih podataka o odnosu između koristi i mogućih neželjenih pojava u primeni antidepresiva, odnosno anksiolitika u lečenju osteoartritisa kolena. Ipak, Međunarodno udruženje za istraživanje Osteoartritisa (OARSI) je u svojim preporukama objavljenim 2019. godine uslovno preporučilo primenu duloksetina, ili drugih lekova iz ove grupe kod bolesnika koji imaju izražene bolove i/ili depresiju. Treba pažljivo proceniti da li je neophodna njihova primena i lekar treba da objasni bolesniku koja je moguća korist a koji su mogući problemi u lečenju ovim lekovima.
Tramadol i drugi opioidi
Tramadol i drugi opioidi se ne preporučuju kao rutinski lekovi u lečenju bola u osteoartritisu jer nema dovoljno podataka o povoljnom odnosu između koristi i mogućih neželjenih dejstava. Mogu se ponekad dati kada bolesnici ne mogu da uzimaju NSAIL. Tada ih treba koristiti veoma oprezno, kratkotrajno i uz pažljivu procenu mogućih neželjenih dejstava. Posebno treba biti oprezan zbog mogućnosti stvaranja zavisnosti na neke od opioida.
Glukozamin sulfat
Glukozamin je sastojak mnogobrojnih dodataka ishrani koji se reklamiraju da pomažu u lečenju osteoartritisa, a jedan preparat glukozamin sulfata je registrovan i kao lek. Postoje podaci iz mnogobrojnih ispitivanja da glukozamin ne pomaže u osteoartritisu, ali postoje i ispitivanja koja su potvrdila da glukozamin može da smanji bol i popravi funkciju zglobova kod osteoartritisa. Za sada, zvanično Američki koledž za reumatologiju (udruženje reumatologa SAD) ne preporučuje uzimanje glukozamina u lečenju osteoartritisa jer nema dovoljno pouzdanih podataka o uspešnosti lečenja glukozaminom.
Hondroitin sulfat i kombinacije glukozamin i hondroitin sulfata
Za sada nema pouzdanih dokaza da hondroitin sulfat, kao i kombinacije glukozamin sulfata i hondroitin sulfata pomažu u lečenju osteoartritisa kolena ili osteoartritisa kuka. Postoji ispitivanje koje je pokazalo da hondroitin sulfat smanjuje bol, a da ne šteti u osteoartritisu zglobova šaka. Potrebni su novi pouzdani dokazi da bi se više znalo o delovanju ovih preparata.
Vitamin D i riblje ulje
Vitamin D I riblje ulje mogu biti korisni dodaci ishrani, ali za sada retka ispitivanja nisu uspela da dokažu da su korisni za lečenje osteoartritisa.
– Koji sve lekovi i preparati mogu da se injekcijom ubrizgavaju u kolena da bi bila
bolje pokretljiva, a manje bolna?
Glikokortikoidi koji se injekcijom daju u zglobove
Glikokortikoidi su lekovi koji snažno deluju protiv zapaljenja. Glikokortikoidi koji se injekcijom ubrizgavaju u zglobove se preporučuju za lečenje osteoartritisa kolena kada je ispoljena zapaljenska reakcija i postoji otok i višak tečnosti u kolenu (narod to zove voda u kolenu). Ove injekcije glikokortikoida mogu da kratkotrajno pomognu u smirivanju zapaljenja, smanjenju otoka i bola u kolenu. Postoje sumnje da suviše često davanje ovih injekcija može da ubrza oštećenje hrskavice, pa time i da pogorša osteoarthritis. Iako nema sigurnih dokaza za takve tvrdnje, ipak se u davanju injekcija glilokortikoida treba ograničiti na situacije u kojima postoji jaka zapaljenska reakcija u kolenu i potrebno je brzo smiriti to zapaljenje. Preporučuje se da se ove injekcije daju uz kontrolu ultrazvukom. Ultrazvučnim pregledom zgloba može veoma precizno da se ispita stanje zgloba i potvrdi da li postoji zapaljenje, višak tečnosti i potreba za davanjem injekcije glikokortikoida. Zatim, ultrazvučnim pregledom može da se precizno vodi igla injekcije do željenog cilja (zglobnog prostora), da se uspešno izvuče višak tečnosti iz zgloba i da se vidi i potvrdi da je lek ušao tačno gde treba.
Hijaluronati (soli hijaluronske kiseline) koji se injekcijom daju u zglobove
Injekcije hijaluronata se nekoliko decenija koriste u lečenju osteoartritisa. Mnogobrojna klinička ispitivanja su pokazala da postoji korist od ovakvog lečenja. Međunarodno udruženje za istraživanje Osteoartritisa (OARSI) je u svojim preporukama objavljenim 2019. godine preporučilo primenu injekcija hijaluronata u lečenju osteoartritisa kolena, jer je njihova analiza pokazala da ove injekcije imaju dugotrajniji povoljan efekat od injekcija glikokortikoida i da su bezbednije za dugotrajno lečenje. Nasuprot njima, grupa stručnjaka Američkog koledža za reumatologiju (udruženje reumatologa SAD) je u svom najnovijem uputstvu za lečenje osteoartritisa iz 2020. godine, bila kritičnija prema ovim lekovima. Naveli su da je većina ispitivanja koja su potvrdila korist od lečenja hijaluronatima imala sklonost ka grešci u proceni. Njihova novija analiza rezultata, koja je uključila samo klinička ispirivanja u kojima je sklonost ka grešci (mogućnosti lažno dobrih rezultata) minimalna, pokazala su da hijaluronati nisu bili značajno bolji od običnog fiziološkog rastvora (fiziološki rastvor je voda sa manjom količinom soli, u istoj koncentraciji kao i u organizmu). Ipak, oni su u svojim preporukama naveli da injekcije hijaluronata mogu da se koriste kada prethodne metode lečenja (vežbanje, smanjenje prekomerne telesne težine, tablete NSAIL, injekcije glikokortikoida…) nisu bile uspešne.
– Kakve efekete ima lečenje pomoću prerađene krvi koja se takođe ubrizgava u koleno?
Plazma bogata trombocitima (platelet-rich plasma – PRP)
Plazma bogata trombocitima koja se injekcijom ubrizgava u zglob kolena je metod lečenja osteoartritisa koji se koristi godinama. Ipak, Međunarodno udruženje za istraživanje Osteoartritisa (OARSI) se u svojim preporukama objavljenim 2019. godine izjasnilo protiv primene ove metode, jer su postojeći objavljeni rezultati lošeg kvaliteta, te se zbog toga ne može sa sigurnoću zaključiti koliko je ova metoda zaista korisna. Oni su preporučili da se sačekaju rezultati budućih kvalitetinijih ispitivanja. Grupa stručnjaka Američkog koledža za reumatologiju (udruženje reumatologa SAD) se u svom najnovijem uputstvu za lečenje osteoartritisa iz 2020. godine, kao i OARSI, izjasnila protiv primene ove metode, jer je zabrinuta zbog raznolikosti i nedostatka standardizacije preparata PRP-a koji se koriste. Uprkos ovakvom veoma opreznom stavu svetskih eksperata, mnogi lekari koji se bave lečenjem osteortirisa koriste ovu metodu, oslanjajući se na sopstveno dobro iskustvo u primeni ovog lečenja.
Matične ćelije ubrizgane injekcijom u zglob kolena
Matične ćelije iz kostne srži, ili iz masnog tkiva, ili iz periferne krvi se koriste u lečenju osteoartritisa kolena. Ideja primene ove metode jeste da će se matične ćelije možda razviti u nove ćelije hrskavice i pomoći oporavku ovog tkiva, ili da će one da luče molekule koji će da oporave hrskavicu u osteoartritisu, ali detalji njihovog delovanja još uvek nisu poznati. Trenutno, postoji malo kvalitetnih objavljenih istraživanja na temu transplantacije matičnih ćelija u cilju popravke hrskavice, mada je njihova efikasnost u prevenciji i lečenju eksperimentalnog osteoartritisa dokazana kod eksperimentalnih životinja. Međunarodno udruženje za istraživanje Osteoartritisa (OARSI) se u svojim preporukama objavljenim 2019. godine, kao i grupa stručnjaka Američkog koledža za reumatologiju (udruženje reumatologa SAD) se u svom najnovijem uputstvu za lečenje osteoartritisa iz 2020. godine, su se izjasnili protiv primene matičnih ćelija u lečenju osteoartritisa kolena ( za sada ne preporučuju njihovu primenu) jer rezultati potiču iz istraživanja nedovoljno dobrog kvaliteta, a primenjenje metode su različite, što otežava poređenje rezultata.
Ortokin (autologni kondicionirani serum)
Ortokin je lečenje molekulima koje proizvode ćelije krvi samog pacijenta a koji smiruju zapaljenje i podstiču oporavak oštećenih i obolelih tkiva pacijenta. Pacijentu se izvadi 40ml krvi u specijalne špriceve u kojima se nalaze posebno pripremljene sterilne staklene kuglice. Pojedine ćelije krvi se tokom inkubacije od 6 sati, na 37°C, prilepe za površinu ovih kuglica. Takvo spajanje podstiče aktivaciju ovih ćelija koje proizvode i ispuštaju u krvnu tečnost molekule (citokine i faktore rasta) koji smiruju zapaljenje i podstiču oporavak oštećenih i obolelih tkiva. Nakon inkubacije krvi od 6 sati, krv se centrifugira, izdvoji se serum koji ne sadrži ćelije, a obogaćen je antizapaljenskim citokinima i faktorima rasta. Serum se ubrizgava u zglob kolena. Postoje podaci da se ovom metodom postižu dugotrajniji efekti u oporavku zgloba kolena u odnosu na lečenje glikokortikoidima i hijaluronatima, uz dobru bezbednost. Potrebna su dodatna istraživanja da bi smo imali još bolji uvid u efikasnost ove metode.
Drugi lekovi za koje nema dovoljno dokaza da su uspešni u lečenju osteoartritisa (artroze) kolena
Proloterapija, davanje injekcija botulinum toksina u zglobove.
Drugi lekovi koji se ne preporučuju u lečenju osteoartritisa kolena
Hidroksihlorokvin, metotreksat, inhibitori faktora nekroze tumora (TNFi), antagonisti receptora za interleukin 1(IL1-Ra).
– Šta je od ovih lekova i preparata dostupno na recept? Šta daje najbolje rezultate?
Pretpostavljam da većinu mora da plati sam pacijent?
Nažalost, lekovi koji se preporučuju za lečenje osteoartritisa za ovu bolest nisu dostupni na racept o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Pacijenti moraju sami da ih kupuju.
Fizijatrijsko lečenje
Pojedine fizijatrijske metode lečenja mogu da pomognu u oporavku bolesnika sa osteoartritisom kolena. Među njima se posebno ističu vežbe. Kada su vežbe pravilno planirane za pojedinog bolesnika, mogu značajno da pomognu.
Hirurško lečenje
Kod teškog oštećenja kolena, kada lečenje lekovima i fizijatrijskim metodama ne može da pomogne, hirurško lečenje, posebno ugradnja veštačkog kolena, može bitno da pomogne i da značajno unapredi kvalitet života bolesnika. Ova metoda je skupa. Operacije se rutinski rade u ortopedskim centrima u Srbiji i procenat uspešnosti je izuzetno visok. Ipak, treba voditi računa da su veoma retko moguće ozbiljne komplikacije, kao i da proteze imaju svoj vek trajanja.
Zaključak: Svakodnevna umerena fizička aktivnost, snažni mišići, bez viška masnog tkiva, doprinose pravilnoj upotrebi zglobova i usporavaju razvoj osteoartritisa. Odgovarajući uslovi i pravilno ponašanje na radnom mestu, u kući i u saobraćaju smanjuju rizik od povreda i time smanjuju kasniji brzi razvoj osteoartritisa kao posledice povrede. Nema niti jednog leka ili metode lečenja koja može brzo i jednostavno da izleči zglob oboleo od osteoartritisa. Samo lekari koji se bave osteoartritisom mogu da pravilno odaberu koji će lekovi i druge metode lečenja najviše pomoći određenom bolesniku.
Autor Prof. dr Nemanja Damjanov
Izvor novosti.rs
