Neurologija

Neurološke usluge u Poliklinici Da Medika

Efikasno otkrivaje uzroka i adekvatno lečnje svih neuroloških oboljenja najsavremenijim medicinskim aparatima i metodama. Centar za neurologiju u Polilinici Da Medika vodi prof. Dr Ranko Raičević, načelnik Klinike za neurologiju na VMA i bivši načelnik Grupe neuropsihijatrijskih klinika VMA.

Šta je neurologija i čime se bavi?

Neurologija je grana medicine koja se bavi dijagnostikovanjem i lečenjem bolesti i poremećaja rada nervnog sistema. Nervni sistem se deli na centralni nervni sistem (čine ga mozak i kičmena moždina) i periferni nervni sistem (čine ga mreža nerava po čitavom telu). Ogroman značaj nervnog sistema se ogleda u tome što on učestvuje u svim funkcijama organizma.
Sve što radimo zavisi od poruka (nervnih impulsa) koje nervni sistem šalje i prenosi između mozga, kičmene moždine i ostalih delova tela. Mozak kontroliše sve životne funkcije, uključujući disanje i rad srca. Nervni impulsi se kreću od mozga, duž kičmene moždine i kontrolišu funkcije organizma kao što su pokreti ruku i nogu, reakcije naših čula kao što su dodir i temperatura, ali i funkcije naših unutrašnjih organa na koje uopšte ne mislimo i kojima ne možemo da voljno upravljamo. Njima upravlja deo perifernog nervnog sistema koji se zove autonomni. On reguliše rad srca, krvni pritisak, disanje, varenje, mokrenje, seksualne funkcije. Zbog povreda i bolesti nervnog sistema osoba može da se otežano kreće, pa čak i postane nepokretna.
Neurologija se bavi problemima sa koordinacijom pokreta, mišićnom slabošću, problemima sa funkcionisanjem čula (vid, dodir, miris), konfuzijom, pamćenjem, vrtoglavicom, glavoboljom itd.

Simptomi koji ukazuju da se treba javiti neurologu

Trebalo bi da se odete na neurološki u sledećim slučajevima:

Glavobolje koje ne prolaze ili se pogoršavaju. Postoji više od 150 vrsta glavobolja, ali su migrene izuzetno jake, bolne, onesposobe osobu da funkcioniše i ponavljaju se. Ako imate jak bol samo sa jedne strane glave, smetaju vam svetlost i zvuk, muka vam je i povraćate, osećate slabost i utrnulost, obavezno se javite neurologu.
Iznenadan gubitak vida, zamagljena slika ili dvostruke slike mogu da budu simptomi potresa mozga, moždanog udara, tranzitornog ishemijskog ataka (TIA – malog šloga), glavobolja i vrtoglavica, multiple skleroze, miastenije gravis, Parkinsonove bolesti, tumora na mozgu. Uz ove simptome se često javlja i gubitak ravnoteže i slaba koordinacija pokreta.
Gubitak sluha može biti znak auditorne neuropatije. To znači da unutrašnje uho prepoznaje zvuk, ali postoji neurološki problem da se zvuk prenese do mozga nervnim impulsima. Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest, autizam, ataksija, epilepsija, i moždani udar su među dodatnim neurološki problemi koji izazivaju gubitak sluha.
Ukočenost i trnci u ekstremitetima mogu da budu znaci stanja i bolesti kao što su: moždani udar, tranzitorni ishemijski atak (mali šlog), multipla skleroza, epilepsija, periferne neuropatije, polineuropatije, povrede perifernih nerava, Gilan-Bare (Guilain-Barre) sindrom…
Slabost u mišićima može nastati usled neuromišićnih bolesti kao što su: Amiotrofična lateralna skleroza (ALS), nasledne neuropatije (Šarko-Mari-Tut i slične), hronična zapaljenska neuropatija (CIDP), Gilan-Bare sindrom (GBS), mišićne distrofije, miastenija gravis, periferne neuropatije…
Problemi sa ravnotežom i koordinacijom pokreta se mogu javiti kod neuroloških stanja i bolesti kao što su moždani udar, multipla skleroza, benigna paroksizmalna poziciona vrtoglavica, vestibularni neuritis, Fridrihova ataksija, tumor na mozgu.
Nesvestica može da nastane iz neuroloških razloga kao što su: vestibularna migrena, epileptični napad, benigna paroksizmalna poziciona vrtoglavica, Parkinsonova bolest, multipla skleroza
Neprekidni bolovi u leđima i vratu mogu da ukažu na neurološke uzroke kao što su multipla skleroza, transversni mijelitis (upala mijelinskog omotača nerava kičmene moždine), Alchajmerova bolest, epilepsija, tumori mozga
Drhtanje i nekontrolisani pokreti su tipični simptomi koje daje Parkinsonova bolest. Mogu da se jave i kod bolesti kao što su multipla skleroza, distonija, horea, balizam, tikovi,Turetov sindrom…
Poteškoće u govoru i sa gutanjem mogu da budu posledica oštećenja mozga usled bolesti kao što je Parkinsonova bolest, kao i traumatska povreda mozga, mišićna distrofija, mišićna distonija, cerebralna paraliza
Kolvulzije su iznenadna, jaka, uzastopna grčenja i opuštanja mišića, a što dovodi do toga da se telo nekontrolisano trese. Epilepsija je bolest kod koje se tipično javljaju. Postoje i febrilne konvulzije, poznatije kao dečji fras), a koje nastaju kao posledica infektivne upale centralnog nervnog sistema.
Asimetrije lica ili slabost jedne strane tela su tipične za moždani udar. Javljaju se i kod bolesti kao što su Belova paraliza, bakterijske i virusne infekcije (Lajmska bolest, sifilis, boginje, zaušci, mononukleoza…), migrena, multipla skleroza, tumor na mozgu, dijabetske neuropatije, tranzitorni ishemijski atak (TIA-mali šlog), traumatske povreda mozga…
Problemi sa mokrenjem i/ili pražnjenjem creva koji su povezani sa neurološkim simptomima mogu da budu posledica stanja i bolesti kao što su povreda kičmene moždine, traumatska povreda mozga, tumori na mozgu i kičmenoj moždini, moždani udar, multipla skleroza, Parkinsonova bolest, amoitrofična lateralna skleroza (ALS), demencija, spina bifida, cerebralna paraliza, Gilan-Bare sindrom, dijabetska periferna neuropatija.
Iznenadne ili jake vrtoglavice se javljaju kod stanja i neuroloških bolesti kao što su vestibularni neuritis (iznenadna vroglavica), benigna paroksizmalna poziciona vrtoglavica, povrede glave, oštećenje nerva u unutrašnjem uhu, pritisak koji prave benigni tumori (meningeom, vestibulatni švanom), multipla skeroza…
Poteškoće u učenju ili razumevanju govora mogu nastati kao posledica stanja i neuroloških bolesti kao što su moždani udar, traumatske povrede mozga, Gerstmanov sindrom, tumori mozga, demencija, amiotrofična lateralna skleroza (ALS), primarna progresivna afazija…

Dijagnostičke i terapijske metode koje su vam dostupne u Poliklinici Da Medika

Pregled neurologa podrazumeva uzimanje lične i porodične istorije bolesti, klinički pregled uz primenu neuroloških testova, pregledanje laboratorijskih nalaza i snimaka skenerom ili magnetnom rezonancom i prethodne medicinske dokumentacije, postavljanje dijagnoze i pisanje izveštaja lekara sa propisanom terapijom. Ukoliko pacijent na prvom pregledu nije imamo nalaze neophodne za postavljanje dijagnoze, upućuje se na dodatnu dijagnostiku.

Dijagnostika i lečenje neuromišićnih oboljenja. U zavisnosti od bolesti na koju se sumnja, u dijagnostici neuromišićnih oboljenja se koriste laboratorijske analize krvi, snimanje skenerom ili magnetnom rezonancom, lumbalna punkcija (vađenje likvora iz kičme), elektromioneurografija (EMNG), genetički testovi, kao i niz neuroloških testova koji obuhvataju:
1. pregled kranijalnih nerava, odnosno vida, sluha i mimike
2. procena funkcije, snage, refleksa i tonusa mišića
3. ispitivanje mogućnosti stajanja i hodanja
4. ispitivanje koordinacije pokreta

Lečenje podrazumeva propisivanje lekova protiv bolova, grčeva i ukočenosti, imunosupresivne terapije kod autoimunih oboljenja (interferon beta i biološke terapije i sl.), imunoglobulina radi stvaranja antitela.

Dijagnostika i lečenje glavobolje započinje razgovorom sa pacijentom koji treba da opiše bol, njegovu jačinu, u kom delu glave i koliko često se javlja, šta ga izaziva i pojačava, a šta ublažava. Pacijent treba da navede i eventualne dodatne simptome (zamućen vid, mučnina i povraćanje, gubitak svesti, problemi sa ravnotežom itd.) da bi se isključile ili dijagnostikovale neke druge neurološke bolesti. Ukoliko je potrebno, neurolog će pacijenta uputiti na dodatnu dijagnostiku, kao što su ultrazvučni pregled vrata i mozga, snimanje skenerom ili magnetnom rezonancom. Kada neurolog dijagnostikuje vrstu glavobolje, propisuje terapiju u vidu lekova protiv bola i daje savete u vezi sa ponašanjem koji mogu da ublaže tegobe.
Dijagnostika i lečenje neurodegenerativnih oboljenja i multiple skleroze obuhvataju klinički pregled koji uključuje: pregled kranijalnih nerava i funkcije vida, sluha i mimike; procene funkcije, snage, refleksa i tonusa mišića; ispitivanje sposobnosti stajanja hodanja, kao i koordinacije pokreta. Najčešće su neophodne i laboratorijske analize krvi, ultrazvučni pregled vrata i mozga, snimak mozga i/ili nekog drugog dela tela rendgenom, skenerom ili magnetnom rezonancom, merenje gustine kostiju (DEXA), elektromioneurografija (EMNG), a kod sumnje na multiplu sklerozu i vađenje i analiza likvora iz kičme. U zavisnosti od djagnoze, neurolog propisuje terapiju u vidu lekova i/ili imunosupresivne terapije (kod multiple skleroze).
Dijagnostika i lečenje neuropatskog bola započinje razgovorom sa pacijentom od koga se traži da opiše bol, kada i gde se javlja, kog je intenziteta i šta ga izaziva. Uzima se detaljna istorija bolesti jer je bitno da se sazna da li pacijent boluje od dijabetesa, ima neke druge neurološke bolesti, izlaže se toksičnim supstancama itd. Obično su za dijagnozu potrebne i određene analize krvi i neurološki testovi: pregled kranijalnih nerava i funkcije vida, sluha i mimike; procene funkcije, snage, refleksa i tonusa mišića; ispitivanje sposobnosti stajanja hodanja, kao i koordinacije pokreta. Nekada je potrebna i elektromioneurografija (EMNG), CT ili magnetna rezonanca kičme, biopsija nerava ili kože.

Prva linija lekova koja se koristi su antikonvulzivi i antidepresivi, a mogu se dodati i nesteroidni antizapaljenski lekovi.

Dijagnostika i lečenje polineuropatije (periferne neuropatije) počinje razgovorom sa pacijentom jer se polineuropatije prepoznaju po simptomima koji zahvataju više delova tela, a pogađaju nerve koji kontrolišu čula i pokrete. Potrebne su i laboratorijske analize krvi, neurološke testove koji proveravaju reflekse, snagu mišića, osetljivost na temperatiru i druge senzacije, koordinaciju pokreta i držanje tela. Mogu da budu potrebni i Snimci skenerom ili magnetnnom rezonancom, elektromioneurografija (EMNG), biopsija nerava ili kože.

Lečenje podrazumeva uzimanje različitih vrsta lekova, u zavisnosti od vrste neuropatije. Kod blažih bolova pomažu lekovi protiv bola (ibuprofen), ali je njihovo uzimanje vremenski ograničeno. Koriste se i antidepresivi, a kod mononeuropatija injekcije kortikosteroida i antiepileptici (gabapentin, pregabalin).

Dijagnostika i lečenje neuroloških komplikacija internističkih i hirurških oboljenja.

Nelečeni ili neregulisani visok krvni pritisak često može da dovede do moždanog udara, a nelečeni i neregulisani dijabetes može da dovede do neuropatija i polineuropatija. Posledice hirurških intervencija mogu da budu moždani udar, delirijum, problemi sa razumevanjem govora, koncentracijom, ishemija kičmene moždine itd. Lečenje zavisi od uzroka i vrste tegoba, a većinom zahteva i pregled drugog specijaliste i propisivanje terapije za osnovnu bolest koja je izazvala neurološku koplikaciju.

Lečenje posledica neurotraume (traumatske povrede mozga). Pacijentima sa ovom dijagnozom je prvestveno potreban odmor i mirovanje. Lečenje zavisi od samih posledica, koje mogu da budu glavobolje, nesvestica, vrtoglavica i problemi sa pamćenjem. Lečenje je simptomatsko, odnosno daju se lekovi protiv bolova, protiv mučnine, sedativi itd. Posledica neurotraume može da bude i epilepsija zbog koje se radi elektromioneurografija (EMNG), a onda propisuju antiepileptici.
Ultrazvučna dijagnostika krvnih sudova vrata i mozga je potpuno bezbedna i bezbolna dijagnostička procedura kojom se za za koju nije potrebna priprema. Na kožu vrata sa prednje strane se nanese gel, a neurolog sondom (koja prenosi ultrazvučne talase) prelazi duž vrata na mestu ispod koga se nalaze karotidne arterije koje povezuju srce sa mozgom, dok na monitoru gleda sliku krvnih sudova vrata i protok krvi kroz njih.

Ultrazvuk mozga (transkranijalni ultrazvuk) se radi na isti način kao ultrazvuk krvnih sudova vrata, sa razlikom da se ultrazvučna sonda postavlja na predeo obe slepoočnice, oba oka i potiljka. Neurolog na monitoru ultrazvučnog aparata može da vidi sliku baze mozga i da prati protok krvi u toj zoni.

Ultrazvuk karotida i mozga (transkranijalni) se radi kod simptoma kao što su: slabost i trnjenje ruku i nogu, asimetrija i trnjenje lica, iznenadno zamućenje vida i duple slike, otežan govor, krize svesti, vrtoglavice i problemi sa koncentracijom. Ovom procedurom mogu da se otkriju suženja, začepljenja ili proširenja krvnih sudova, a koje mogu da budu uzrok moždanog udara. Ultrazvuk krvnih sudova vrata i mozga može da otkrije neurološke probleme kao što su: moždani udar, TIA (mali šlog), vazospazmi, arteriovenske malformacije (AVM), Sindrom verterbralne arterije (VAD), migrena sa aurom, vaskularni poremećaji mozga (moyamoya i displazija mozga), tumori mozga. Bitan je i kod dijagnotikovanja Parkinsonove bolesti, kod pacijenata koji su imali krvarenje u moždanim ovojnicama (Subarahnoidalna hemoralgija), kao i kod praćenja efekata trombolitičke terapije kod moždanog udara.

Elektromioneurografija (EMNG) je dijagnostička procedura kojom se ispituje funkcija mišića, nuromišićnih spojeva i perifernih nerava. Veče pre pregleda, pacijent ne sme na kožu tela da nanosi nikakve kreme ni druge kozmetičke preparate. Pregled traje između 30 i 90 minuta, a započinje merenjem telesne težine i visine. Tokom elektromioneurografije pacijent leži, a periferni nervi na određenom delu tela mu se stimulišu strujom tj. električnim impulsom, a mišići se ispituju postavljanjem iglene elektode u mišić. Odgovor nerva i mišića na stimulaciju vizuelno se prikazuje na ekranu katodnih cevi aparata, ili na monitoru računara.

Elektromioneurografija se radi kod povreda i oštećenja nerava kada pacijent oseća bol i slabost u mišićima, ima gubitak osećaja i promenu intenziteta bola na dodir, oseća mravinjanje, utrnulost, zamor mišića, ali i kada je kliničkim pregledom utvrđeno da ima snižen ili ugašen mišićni refleks.

Elektromioneurografija se koristi pri dijagnostici bolesti kao što su: nasledne neuropatije, polineuropatije, radikulopatije, različite miopatije, autoimune bolesti, bolesti motornog neurona, nervus facialis, mišićna distrofja, polimiozitis, miotonija, ALS, mijastenija gravis i mijastenični sidromi itd. Ovom metodom se mogu ispitati i funkcije analnog i uretralnog sfingtera (prstenastih mišića koji regulišu otvaranje i zatvaranje čmara i mokraćne cevi).

Bolesti koje mogu otkriti i lečiti neurolozi

Neke od najčešćih koje se mogu otkriti i lečiti neurolozi su:

Migrene i ostale vrste glavobolja su među najčešćim tegobama zbog kojih se pacijenti obraćaju neurolozima. Glavobolja ima preko 150 vrsta, pa su i mesta na glavi koja bole i simptomi različiti. Postoje gavobolje kao što su: sinusne (bol u predelu sinusa, čela i jagodica), klaster (bol u oku ili oko njega), tenzione (bolu u obliku obruča koji steže glavu) i migrenozne. Migrene se karakterišu izuzetno jakim bolom koji se ponavlja na identičan način, a prećene su simptomima: pulsirajući bol (obično sa jedne strane grlave), zamućen vid ili gubitak vida na delu vidnog polja sa svetlosnim bljeskovima, mučnina i povraćanje, preosetljivost na zvuk i mirise, zujanje u ušima, znojenje, umor, pad koncentracije… Dijagnoza se postavlja na osnovu simptoma, a mogu biti potrebni i snimanje glave skenerom ili magnetnom rezonancom. Leči se lekovima protiv bolova, triptanima i dihidroergotaminima. Pacijentu se daju i upustva o ponašanju koje može da olakša tegobe.

Vrtoglavica je česta tegoba koja najčešće nastaje zbog kratkotrajnog prekida dotoka krvi ili smanjenog protoka krvi u mozgu ili vratu. Najčešći uzroci su: umor, dehidratacija (nedovoljan unos vode), nizak nivo šećera u krvi (ispod 4mmol/l), aterosleroza (suženje ili začepljenje krvnih sudova vrata), degenerativne promene u vratnoj kičmi, poremećaj u srednjem uhu, poremećaj vida ili sluha, malokrvnost, potres mozga, moždani udar, tumor na mozgu, epilepsija, Parkinsonova bolest, multipla skeroza, ataksija i slični neurološki uzroci.

Pored neurološkog kliničkog pregleda, dijagnostika obavezno uključuje ultrazvučni pregled arterija vrata (karotida) i mozga. Po potrebi, mogu da budu potrebni i snimanje skenerom ili magnernom rezonancom ili EMNG. Lečenje se sporovodi u zavisnosti od uzroka vrtoglavice.

Moždani udar ( infarkt mozga ili šlog) predstavlja prestanak funkcionisanja jednog dela mozga usled prestanka dotoka krvi zbog suženja, zapušenja krvnog suda krvnim ugruškom (ishemijski) ili zbog pucanja krvnog suda i krvarenja (hemoragijski). Simptomi su: konfuznost, paralizovanost i/ili utnulost jedne strane lica i tela, otežan govor, otežana koordinacija pokreta, duple slike ili gubitak vida, vroglavica, glavobolja, gubitak ravnoteže. Moždani udar je stanje koje zahteva hitno medicinsko zbrinavanje u prvih sat vremena bi se dala trombolitička terapija i tako se sprečile posledice šloga, a nekada i spasao život pacijenta. Za postavljanje dijagnoze, pored kliničkog pregleda neurologa, potrebne su analize krvi, analiza hemostaze (INR) i skener glave.
Tranzitorni ishemijski atak (TIA ili „mali šlog“) najčešće ima za uzrok krvni ugrušak (tromb), suženje krvnih sudova vrata (karotida) ili otežan protok krvi kroz njih, visok krvni pritisak. Stanje je prolazno (traje od nekoliko minuta do 24h), a simptomi su: prolazno tnjenje i slabost jedne strane lica i tela, zamaljen vid i duple slike, otežan govor i razumevanje drugih ljudi, vrtoglavica, gubitak ravnoteže i koordinacije pokreta. Neophodno je da se pacijent što pre javi neurologu jer TIA može da bude predznak moždanog udara. Za postavljanje dijagnoze potrebni su klinički pregled neurologa i snimak skenerom. Leči se lekovima koji utiču na gustinu krvi, lekovima za krvni pritisak (beta blokerima), statinima itd.
Parkinsonova bolest spada među česta neurodegenerativna oboljenja kod osoba starijih od 60 godina, a koja nastaje usled smanjenog lučenja dopamina. Simptomi su: podrhtavanje (tremor) šake ili samo prstiju kada ruka miruje u krilu ili visi uz telo, a ređe podrhtavanje noge, ukočenost mišića ruku i nogu, usporenost u obavljanju svakodnevnih radnji (brijanje, pranje kose, zakopčavanje dugmadi), ukočenost (nekada i bol) u ramenu. Mogu da se jave i: promene u govoru (usporen, tih, zamuckivanje), gubitak automatskih pokreta (treptanje, osmehivanje, mahanje rukama tokom hoda), otežano pisanje (sitan rukopis), bezizražajan izraz lica itd. Dijagnoza se postavlja na osnovu simptoma, neurološkog kliničkog pregleda i skenera glave. Leči se lekovima koji utiču na nivo dopamina.
Multipla skleroza (MS) je često neurodegenerativno autoimuno oboljenje koje pogađa mlađe ljude (između 20. i 40. godine života) i to većinom žene. Imuni sistem bolesnika napada i uništava sopstveno tkivo, prvenstveno mijelinski omotač nervnih ćelija mozga i kičmene moždine. Posledica je da se nervni impulsi otežano ili nikako ne prenose iz mozga do drugih delova tela. Simptomi su: utrnulost i slabost udova na jednoj strani tela, peckanje i osećaj sličan elektrošoku pri pomeranju vrata, loša koordinacija pokreta, posrtanje pri hodu, zamagljen vid, duple slike, vrtoglavica, malaksalost itd. U akutnoj fazi se leči velikim dozama kortikosteroida intravenski, a u hroničnoj fazi interferonom beta ili biološkim lekovima.
Epilepsija je hronično neurološko oboljenje koje pogađa i decu i odrasle. Uzrok je sprovođenje neadekvatnih nervnih impulsa iz mozga („elektična oluja“) zbog kojih dolazi do tzv. epileptičnog napada koji traje od 1 do 5 minuta, javlja se naglo, neočekivano, prolaznog je karaktera, ali se ponavlja. Simptomi su: gubitak svesti, savijanje trupa napred-nazad, naizmenično grčenje jezika i mišića vilice (moguć ugriz jezika), podignuti očni kapci, pogled naviše i proširene zenice, „epileptični krik“, ubrzani puls, bledilo, a potom modra koža, drhtanje i grčevi mišića lica i tela, pena na ustima. Leči se antiepilepticima.
Periferna neuropatija (polineuropatija) se najčešće javlja kod obolelih od dijabetesa kao posledica te bolesti, ali i traumatskih povreda, autoiminih oboljenja (Sjogrenov sindrom, lupus, reumatoidni artritis, Gilan-Bare sindrom, vaskulitis) i infekcija. Polineuropatija podrazumeva oštećenje više perifernih nerava, prevashodno onih na listovima i stopalima, a nekad i na rukama. Ako zahvata samo jedan nerv, naziva se mononeuropatija. Simptomi su: sevanje, mravinjanje, i žarenje (pretežno noću); utrnulost potkolenica, stopala, šake; suva, tanka koža i čirevi (ranice); slabost mišića i ošar, probadajući bol. Do dijagnoze se dolazi neurološkim kliničkim pregledom, analizama krvi i pomoću elektromioneurografije (EMNG). Lečenje podrazumeva regulisanje nivoa šećera u krvi (kod dijabetičara) i primenu lekova protiv bolova, antiepileptika (gabapetin i pregabalin), antidepresiva, alfa-lipoinske kiseline i krema za kožu.
Demencija je opšti termin kojim su obuhvaćeni razni poremećaji koji se ogledaju u otežanom pamćenju i drugim funkcijama mozga vezanim za mišljenje, a koji onemogućavaju normalno funkcionisanje u svakodnevnom životu. Alchajmer i vaskularne demencije, demencija sa Levijevim telima i fronto-temporalne demencije su najčešći oblici. Tipični znaci su: zaboravljanje (većinom najnovijih događaja i radnji), zbunjenost i strah, nedostatak koncentracije, učestalo ponavljanje istih priča i pitanja, zaboravljanje reči i imena, dezorijentisanost i gubljenje u prostoru i vremenu, zanemarivanje lične higijene itd. Dijagnoza se postavlja na osnovu laboratorijskih testova, ultrazvučnog pregleda krvnih sudova vrata i mozga, skenera mozga, neuropsihološkog testiranja. Leči se lekovima koji poboljšavaju cirkulaciju u mozgu, inhibitorima holinesteraze, antagonistima NMDA glutamatnih receptora i neurolepticima.
Encefalitis je upala mozga izazvana virusnom ili bakterijskom infekcijom, a nekada i autoiminom reakcijom (kada sam oganizam napada sopstvena tkiva). Simptomi mogu biti: glavobolja, povišena temperatura, konfuznost, dezorjentisanost, grčenje tela, nekontrolisani pokreti, problemi sa vidom, oduzetost nerava na glavi ili perifernih nerava, epileptični napadi, poremećaj govora i funkcija čula sluha, dodira itd. Za dijagnozu su potrebni klinički pregled neurologa i infektologa, lumbalna pukcija i analiza likvora, skener mozga i elektroencefalogram (EEG). Leči se antiepilepticima, lekovima protiv edema (otoka mozga), antivirusnom terapijom (kada je uzrok virus herpesa ili drugi virusi).
Meningitis je upala moždanih ovojnica, a najčešći uzrok su virusne infekcije (koksaki, eho, virus zapadnog Nila, herpes, virus zaušaka). Ostali izazivači mogu biti i gljivice i toksini, ali i bakterije (meningkok, pneumokok, piogeni streptokok, zlatni stafilokok, ešerihija koli, klebsijela pneumonije itd.). Simptomi su: povišena temperatura, glavobolja, povraćanje, preosetljivost na svetlost (fotofobija), a ukoliko je zahvaćen i mozak, i poremećaji svesti i nekontrolisani pokreti, slabost nogu, grčevi itd. Potrebni su klinički pregled neurologa i infektologa, laboratorijske analize krvi, CT mozga, a lumbalna pukcija sa analizom likvora je od presudne važnosti da bi se utvrdilo da li je uzrok virus ili bakterija i shodno tome, odredila terapija. Otok mozga i moždanica se leči kortikosteroidima i manitolom, a daju se i lekovi protiv bola i antiepileptici.
Mijastenija gravis spada u neurološke autoimune bolesti koja se ispoljava slabošću i zamorom mišića. Najčešće se javlja kod mladih žena i starijih muškaraca. Simptomi su: pad jednog ili oba kapka, slabost nogu, duple slike, otežani govor, gutanje, žvakanje, disanje itd. Javlja se osećaj zamora čak i pri lakim poslovima, a on se povećava kako dan prolazi. Za dijagnozu su potrebni klinički pregled neurologa, laboratorijske analize krvi, analize antitela na acetilholinske receptore, skener grudnog koša, elektromioneurografija (EMNG). Leči se imunisupresivima i kortikosteroidima.
Amiotrofična lateralna skleroza (ALS) je retka neurodegenerativna bolest motornih neurona u mozgu i kičmenoj moždini poznata i pod nazivom Lu Gerigova bolest. Stradaju neuroni koji kontrolišu govor, žvakanje, disanje, hod. Rani simptomi obuhvataju saplitanje, ispuštanje stvari, ogroman zamor ruku i nogu, nejasan govor, trzanje mišića, nekontrolisano smejanje i plač. Na kraju se gubi sposobnost pravljenja voljnih pokreta. Bolest nije izlečiva, a period preživljavanja je oko 5 godina.
Radikulopatija nastaje zbog uklještenja jednog ili više nerava u kičmi. Simptomi su utrnulost, peckanje, slabost i bol (probadajući ili sevajući) u mišićima i zahvaćenim delovima kičme (vrat, grudi ili krsta). Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda, snimak rendgenom, skenerom ili magnetnom rezonancom zahvaćenog dela kičme i elektromioneurografijom (EMNG). Leči se nesteroidnim antizapaljenskim lekovima (ibuprofen, diklofenak, aciklofenak, naproksen, acemetacin…), injekcijama kortikosteroida i lekom protiv neuropatskog bola (gabaperin).
Guillain-Baree sindrom (GBS) je retka autoimuna neurološka bolest koja se ispoljava kao slabost i utrnulost mišića, bol u leđima, peckanje i gubitak refleksa u rukama i stopalima, otežano disanje i gutanje, poremećaj srčanog ritma i krvnog pritiska. Izazivač može da bude virus ili bakterija. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i kliničkog neurološkog pregleda, lumbalne pukcije i analize likvora, elekromionurografije (EMNG). Leči se intravenskom imunoglobulinskom terapijom (IVIG) i plazmaferezom (Filtriranjem plazme samog bolesnika).

Neuropatija trigeminalnog živca (Neuralgia trigemini) je upala trigeminalnog nerva koji kreće od moždanog stabla ka uhu, a onda se grana u tri kraka: jedan ka oku, drugi ka obrazu, a treći ka vilici. Bol se javlja naglo, sa jedne strane, u predelu obraza i vilice. Oboleli ga opisuju kao najjači bol koga možete da zamislite (jači od porođajnih bolova i bola izazvanog kamenom u bubregu), a liči na elektrošok. Okidač za bol mogu biti dodirivanje zuba i desni vrhom jezika, umivanje, pranje zuba, brijanje, šminkanje, a naročito žvakanje hrane i gutanje pića. Lekovi protiv bolova obično ne pomažu. Primarna trigeminalna neuropatija nastaje zbog krvnog suda koji pritiska nerv u zoni moždanog stabla. Sekundarna trigeminalna neuropatija je posledica multiple skleroze (MS), aneurizme ili bolesti zuba. Leči se kombinacijom lekova antiepileptika (pregabalin i karbamazepin), antidepresivima, injekcijama botulinskog toksina. Ako vremenom ta terapija postane nedelotvorna, radi se operacija gama nožem.

Pregled neurologa

Da li pregled neurologa zahteva pripremu?

Klinički pregled neurologa ne zahteva nikakvu posebnu pripremu.

Kako izgleda pregled neurologa?

Neurolog razgovara sa pacijentom, sasluša na koje se tegove žali i koje simptome ima, kada se javljaju i pogoršavaju, a uzima i ličnu i porodičnu istoriju bolesti (kompletnu anamnezu).

Zatim pristupa pregledu glave. Obraća pažnju na pokretljivost glave i vrata, prisustvo grča mišića vrata i eventualno prisustvo deformiteta (krivošija). Proverava osetljivost na bol pojedinih tačaka na glavi (Waleuxove tačke). Testiraju se nervi koji pokreću očne jabučice, oni koji su odgovorni su za osetljivost lica na dodir, funkciju jezika, fukciju nerava koji kontrolišu ukus, miris i gutanje, sluh i ravnotežu. Pregled i testiranje refleksa zenica svetlošću male baterijske lampe je obavezan. Proveravaju se pokreti očiju tj. utvrđuje se da li su prisutni: trzaji očnih jabučica, spušteni kapci, podrhtavanje kapaka, sužavanje i širenje zenice, duple slike itd.

Zatim se prelazi na pregled ruku i nogu tj. proveru njihove pokretljivosti, grube motorne snage, tonusa (prisustvo grča ili ukočenosti), kao i mlitavosti (opuštenosti).

Kod sumnje na ošećenje mozga i/ili kičmene moždine obavezno se radi ispitivanje tetivnih mišićnih refleksa. Proverava se da li su refleksi oslabljeni, ugašeni ili su patološki.

Potom se proveravaju koordinacija pokreta, ravnoteža i postojanje tremora (podrhtavanja) ruku i nogu, a što nam govori o fukcionisanju malog mozga. Ustanovljava se da li postoji nestabilnost pri hodu.

Pacijentu se postavljaju i pitanja u vezi sa funkcijom i pražnjenjem mokraćne bešike i creva jer nervni sistem kontroliše i njih.

Šta očekivati nakon pregleda?

Ako klinički pregled nije bio dovoljan za postavljanje dijagnoze, nakon pregleda pacijent može da bude upućen na laboratorijske analize krvi i mokraće, snimanje skenerom, magnetnom rezonancom, elektromioneurografiju (EMNG), ultrazvučni pregled krvnih sudova vrata i mozga ili pregled nekog drugog specijaliste.

Ako je neurološki klinički pregled bio dovoljan, postavlja se dijagnoza, neurolog piše izveštaj, propisuje terapiju i daje savete u vezi sa ponašanjem (šta izbegavati, a šta raditi) da bi se izbegli okidači bolesti ili ublažile tegobe.

Stručnjaci koji u Poliklinici Da Medika obavljaju neurološke preglede

Poliklinika Da Medika ima vrhunski tim stručnjaka, a iz oblasti neurologije pacijentima su dostupni prof. dr Ranko Raičević, neurolog, načelnik Klinike za neurologiju VMA i redovni profesor Medicinskog fakulteta Vojnomedicinske akademije Univerziteta odbrane u Beogradu, jedan od vodećih eksperata u Srbiji u oblasti dijagnostike brojnih neuroloških bolesti i stanja primenom ultrazvuka i elektromioneurografije (EMNG) i u primeni najefiksanijih protokola lečenja, zatim dr Viktor Pasovski, neurolog, ekspert sa dugogodišnjim iskustvom iz oblasti transkranijalnog ultrazvuka krvnih sudova glave i vrata, moždanog udara, glavobolja (migrene), epilepsije, bolesti centralnog i perifernog nervnog sistema, demencija (vaskularna i Alchajmerova bolest), Parkinsonove bolesti i drugih neuroloskih patoloških stanja, kao i dr Aleksandar Marković, neurolog, ekspert za elektromioneurografiju sa velikim kliničkim iskustvom stečenim na VMA.

Naš tim neurologa

Prof. dr Ranko Raičević, neurolog

načelnik Klinike za neurologiju na VMA

Više ⟶

Dr Viktor Pasovski, neurolog-angiolog

ekspert za glavobolje, demenciju i Parkinsonovu bolest

Više ⟶

Dr Aleksandar Marković, neurolog

ekspert za glavobolje i vrtoglavice

Više ⟶

Utisci naših pacijenata

Gaga305

2. July, 2024.

Predivno i ljubazno osoblje, doktor Viktor toliko staložen i posvećen pacijentu, zahvaljujući vama glavobolje i bol su sada pod kontorolm. Od srca...

Branka Pavlica Petrović

26. June, 2024.

Profesora Damjanova sam imala čast i lično upoznati, divan lekar i stručnjak u svom radu.

Dragica Vasić

19. June, 2024.

Sve pohvale za prof. dr. Raičevića.

Milan Jakovljević

6. June, 2024.

Dr Vesna izuzetni stručnjak i vrlo ljubazna prilikom pregleda.

Hatidja Marković

22. May, 2024.

Dr Vesna izuzetan stručnjak i vrlo prijatna.

Nada Spasojević Petričević

7. May, 2024.

Profesorka Jasmina Ćirić izuzetna, prijatna, sve pohvale.

Marina Savić

10. April, 2024.

Ljubazno osoblje, ugodan prostor, a dr. N. Damjanov, sve pohvale. Toliko posvecen, strucan i spreman da odgovori na sva pitanja.

Stefan Prlja

1. March, 2024.

Veoma profesionalno i ljubazno osoblje. Komunikacija i samo zakazivanje pregleda i kontrola veoma jednostavno. Reumatolog Prof Damjanov vanserijski prije svega čovjek a onda i ljekar. Sve pohvale za Da Mediku.

Jasmina Petrovic

29. February, 2024.

Odlicna preporuka....sjajan tim Prof.dr.Damjanov sa velikimiskustvom pomogao je mom suprugu koji pored Parkinsa ima i artritis koji je sada u stagnaciji..bolji hod i srecni smo i prezadovoljni...Hvala vam!!!

Olika Drobnjak-Tomašek

20. February, 2024.

Pozdrav celom timu dragih kolega, sjajni ste! Posebno -hvala Nemanji Damjanovu na svemu!

Snežana Đorđević

21. January, 2024.

Poštovanje za prof. Damjanova. Izuzetan stručnjak i divan doktor. Sve pohvale! Ja to kažem iz ličnog iskustva, kao njenog dugogodišnji pacijent više od 25 godina.

Radivoje Simić

21. January, 2024.

Više meseci su me mučli bolovi u palčevima obe šake i desnom ramenu, a bio sam i skroz malaksao. Više fizijatara i reumatologa su me lečili fizikalnom terapijom i lekovima, ali bolovi nisu prestajali. Onda sam se obratio profesoru Damjanovu, koji me je pregledao i ustanovio da imam otok i zapaljenje oba ramena, ali i zadebljalu kožu i zapaljenja obe šake. Nakon ultrazvučnog pregleda i laboratorijskih analiza, potvrđene su profesorove sumnje da imam autoimuno oboljenje – vaskulitis. Dobio sam lekove i ubrzo mi je bilo mnogo bolje. Sada sa sasvim dobro. Osećam se kao nov! Nema više zapaljenja, pa profesor planira da mi uskoro ukine sve lekove. Zahvalan sam profesoru Damjanovu što je otkrio pravi uzrok mojih tegoba i dao mi prave lekove.

Stojanka Popović

21. January, 2024.

Profesor Damjanov me je lečio na Institutu za reumatologiju pre deset godina. Tada su mi Šabački lekari tvrdili de ću ostati nepokretna u kolicima. A evo, posle četiri preloma, dr Vidić i profesor Damjanov su me izlečili. Sada već gazim 78. godinu života, šetam i sve radim. Zahvalna sam profesoru Damjanovu do neba! Neka ga Bog čuva.

Stefan Mihajlović

21. January, 2024.

Mučili su me konstantni bolovi u krstima. Pet godina su me fizijatri bezuspešno lečili od išijasa fizikalnom terapijom. Nikako mi nije bilo bolje. Onda sam otišao na pregled kod profesora Damjanova, koji je konačno otkrio od čega bolujem. Utvrdio je da se radi o reumatskom zapaljenju kičme – spondiloartritisu. Rekao mi je da je jedina terapija za to oboljenje biološki lek, koga sa dobio preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Otkada sam na toj terapiji, više nemam bolove i normalno živim i radim. Dugujem veliku zahvalnost profesoru Damjanovu.

Milena Đorđević (53)

2. November, 2023.

Imala sam užasne bolove u levoj ruci. Nisam mogla ni da je savijem, ni da je podignem. Otišla sam na pregled kod profesora Damjanova, a on je na osnovu fizikalnig i ultrazvučnog pregleda otkrio upalu, rupturu i fibroze na nekoliko mesta. Dao mi je injekciju i savete šta smem, a šta ne smem da radim tokom oporavka, a i nakon toga. Bolovi su prestali i sada normalno funkcionišem.

Jelena Veličković (41)

28. October, 2023.

Bila sam kod prof. dr Damjanova dok je radio na Institutu. Mučili su me stalni bolovi u stopalima, bukvalno svakodnevni. Pored stopala gde je bol bio najjaci, boleli su me i svi pripoji mišića. Nijedan lek protiv bolova mi nije pomagao, a ni fizijatri, ni ortopedi nisu mogli da shvate o čemu se tu radi. Prof. Damjanov je odmah shvatio da imam sindrom hipermobilnih zglobova i da moram da prestanem da idem na aerobik. Dao mi je savete o tome koje su aktivnosti za mene dobre i ja se toga godinama držim. Bolovi su manjeg intenziteta i znatno ređi, a pritom ne pijem lekove. Fenomenalan dijagnostičar

Dobrila Ivković (70)

23. October, 2023.

Prof. Damjanov mi je spasao život. Imala sam velike bolove i teško se kretala. Na ultrazvučnom pregledu mi je profesor video da mi je pukla čašica kuka i da se pored njega nalazi neko strana masa. Urađena mi je operacija kuka i odstranjen benigni tumor. Međutim, destek dana nakon operacije došlo je do pogoršanja mig opšteg stanja. Bila sam potpuno malaksala sa otocima na nogama koji se nisu povlačili uprkos lekovima. Nijedan specijalista nije mogao da otkrije uzrok. Onda me je pregledao profesor Damjanov, postavio pravu dijagnozu, primio u bolnicu i odmah započeo lečenje. Zbog neprepoznatog pseudomembranoznog kolitisa bih sigurno bila mrtva u narednih dan-dva. Biću mu večno zahvalna.