Centar za lečenje bola
Najsavremenije terapije za tretman hroničnog bola malignog i nemalignog porekla, kao i bola nerazjašnjenog uzroka.
- +381 64 3333 860, +381 64 4202 222
- info@damedika.rs
- Gandijeva 114b, Novi Beograd
Specijalizovana dijagnostika i lečenje endokrinoloških oboljenja, uključujući poremećaje rada štitaste i nadbubrežne žlezde, primenom najsavremenijih metoda. Centar za endokrinologiju vodi prof. dr Jasmina Ćirić, istaknuti endokrinolog sa Klinike za endokrinologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sa ogromnim iskustvom u lečenju endokrinoloških bolesti.
Endokrinologija je grana medicine koja se bavi proučavanjem endokrinog sistema, njegovih funkcija, hormona koje proizvodi, kao i poremećaja i bolesta vezanim za taj sistem i hormone.
Endokrinologija koristi različite dijagnostičke metode, kao što su krvne analize za merenje nivoa hormona, ultrazvuk, CT skeniranje i magnetna rezonancija (MR) za ispitivanje strukture endokrinih žlezda. Terapija uključuje lekove za regulaciju hormonske ravnoteže, lekove koji nadoknađuju nedostatak hormona i, u nekim slučajevima, hirurške zahvate.
Endokrini sistem se sastoji od žlezda koje luče hormone direktno u krvotok. Ti hormoni regulišu različite funkcije tela, uključujući metabolizam, rast i razvoj, funkciju tkiva, seksualnu funkciju, reprodukciju, spavanje i raspoloženje. Endokrinolozi su lekari specijalizovani za dijagnostiku i lečenje hormonskih poremećaja. Neki od najčešćih stanja koja endokrinolozi leče uključuju:
Dijabetes je hronična bolest koja nastaje kada pankreas ne proizvodi dovoljno insulina ili kada telo ne može efikasno da koristi insulin koji proizvodi. Insulin je hormon koji reguliše nivo šećera (glukoze) u krvi. Bez dovoljno insulina glukoza se ne može pravilno ući u ćelije, što dovodi do visokog nivoa šećera u krvi.
Nasledna sklonost može igrati ulogu u razvoju svih tipova dijabetesa. Višak telesne mase, posebno abdominalna gojaznost, povećava rizik od razvoja dijabetesa tip 2. Nedostatak fizičke aktivnosti može doprineti insulinskoj rezistenciji. Ishrana bogata šećerima i mastima, a siromašna vlaknima može takođe povećati rizik od dijabetesa. Rizik od razvoja dijabetesa tip 2 raste i sa godinama.
Dijabetes melitus može značajno uticati na kvalitet života zbog potrebe za stalnim nadzorom nivoa šećera u krvi i upravljanjem ishranom i fizičkom aktivnošću. Pored toga, dijabetes nosi rizik od razvoja ozbiljnih komplikacija kao što su rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara, bolesti bubrega, oštećenja nerava (neuropatija), problemi sa vidom (retinopatija). Psihološki stres i anksioznost su takođe česti kod osoba sa dijabetesom, zbog stalne brige o zdravlju i potencijalnim komplikacijama. Dijabetes zahteva pažljivo upravljanje i praćenje kako bi se smanjio rizik od komplikacija i održao kvalitet života.
Gojaznost je stanje prekomerne telesne mase koje može negativno uticati na zdravlje. Indeks telesne mase (BMI) iznad 30 smatra se gojaznošću. BMI se izračunava deljenjem telesne mase (u kilogramima) sa kvadratom visine (u metrima). Gojaznost može povećati rizik od brojnih zdravstvenih problema i smanjiti kvalitet života.
– Prekomerna telesna masa je glavni znak
– Umor se javlja zbog dodatnog napora koji telo mora da uloži da bi obavilo svakodnevne aktivnosti
– Poteškoće u obavljanju fizičkih aktivnosti zbog dodatne težine i smanjene kondicije
– Problemi sa disanjem, posebno tokom spavanja (apneja), koja može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Genetika može igrati ulogu u predispoziciji za gojaznost, utičući na način na koji telo skladišti masnoće i upravlja energijom. Visok unos kalorija, masti i šećera, uz nedovoljan unos voća, povrća i vlakana, takođe doprinosi. Nedostatak fizičke aktivnosti smanjuje potrošnju energije, što može rezultirati povećanjem telesne mase. Određeni hormonski poremećaji, kao što su hipotireoza ili Kušingov sindrom, mogu takođe doprineti gojaznosti. Nizak socioekonomski status može ograničiti pristup zdravoj hrani i mogućnostima za fizičku aktivnost, što takođe doprinosi razvoju gojaznosti.
Gojaznost može značajno uticati na kvalitet života osobe. Neki od glavnih problema uključuju povećan rizik od razvoja dijabetesa tip 2, povišenog pritiska i holesterola, te i srčanih bolesti i određenih tipova kancera. Dodatna težina može opteretiti zglobove, posebno kolena i kukove, što može dovesti do artritisa, osteoartritisa i problema sa pokretljivošću. Fizički izgled i ograničenja koja gojaznost nameće mogu negativno uticati na samopouzdanje i mentalno zdravlje, povećavajući rizik od depresije. Gojaznost zahteva pažljivo upravljanje kroz promene u ishrani, povećanje fizičke aktivnosti i, u nekim slučajevima, medicinsku intervenciju kako bi se smanjili zdravstveni rizici i poboljšao kvalitet života.
Insulinska rezistencija je stanje u kojem ćelije tela ne reaguju pravilno na insulin, hormon koji omogućava glukozi (šećeru) da uđe u ćelije i obezbedi im energiju. Kao rezultat, pankreas proizvodi sve više insulina da bi kompenzovao neefikasnost ćelija, što vremenom može dovesti do povišenog nivoa glukoze u krvi i na kraju do dijabetesa tip 2.
– Umor zato što ćelije ne dobijaju dovoljno energije
– Glad kao posledica neefikasnog korišćenja glukoze
– Poteškoće u koncentraciji jer mozak nema dovoljno energije
– Tamne mrlje na koži, obično oko vrata, pazuha i prepona.
Poremećaji tiroidne žlezde odnose se na stanja koja utiču na funkciju ove male žlezde smeštene u vratu, koja proizvodi hormone tiroksin (T4) i trijodtironin (T3). Ovi hormoni regulišu metabolizam, rast i razvoj. Najčešći poremećaji tiroidne žlezde su hipotireoza, hipertireoza i Hašimoto tiroiditis.
Stanje u kojem tiroidna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona, što usporava metabolizam. Najčešći simptomi su umor, dobijanje na težini, hladnoća, suva koža i kosa, depresija, zatvor. Ovo stanje može da se javi zbog autoimunih poremećaja kao što je Hašimoto tiroiditis, nedostatka joda u ishrani, operacije tiroidne žlezde, zračenja, određenih lekova. Hipotireoza daje povećan rizik od srčanih oboljenja, povišenog holesterola, gojaznosti. Veće su šanse da oboleli pati od depresije, gubitka memorije, smanjene koncentracije. Tu su i smanjena energija i produktivnost, kao i poteškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.
Stanje u kojem tiroidna žlezda proizvodi previše hormona, što ubrzava metabolizam. Najčešći simptomi su gubitak težine, ubrzan rad srca (tahikardija), nervoza i anksioznost, znojenje, drhtanje, problemi sa spavanjem, izbočene oči (kod Grejvsove bolesti). Ovo stanje se javlja kao posledica autoimunih poremećaja (Grejvsova bolest), čvorića na štitastoj žlezdi, prekomernog unosa joda ili upale tiroidne žlezde (tiroiditis). Kao najčešće posledice mogu se javiti osteoporoza, srčane aritmije, mišićna slabost, zatim anksioznost, nervoza, problemi sa spavanjem. Prisutni su i gubitak težine, znojenje, poteškoće u društvenim interakcijama.
Autoimuni poremećaj u kojem imuni sistem napada tiroidnu žlezdu, često dovodeći do hipotireoze. Najčešći simptomi su uvećana tiroidna žlezda (gušavost), umor, bol u vratu. Ovo stanje može da se javi kao posledica autoimune reakcije, genetskih faktora, prekomernog unosa joda ili hormonskih promena, npr. u trudnoći. Od posledica može dati hipotireozu, gušavost, umor, depresiju, probleme u shvatanju, razmišljanju i zaključivanju. Smanjen je kvalitet života zbog stalne potrebe za medicinskim tretmanom i praćenjem.
Kako se pripremiti za pregled endokrinologa?
Šta očekivati od ovog pregleda?
Ekspertski pregled kod endokrinologa obuhvata nekoliko koraka i detaljnu evaluaciju pacijentovog zdravstvenog stanja vezanog za endokrini sistem. Evo kako obično izgleda takav pregled:
U detaljnom razgovoru sa pacijentom endokrinolog će postavljati pitanja o vašoj ličnoj i porodičnoj istoriji bolesti, posebno fokusirajući se na endokrine poremećaje kao što su dijabetes, bolesti štitaste žlezde, adrenalne žlezde itd. Lekar će vas pitati o svim simptomima koje imate, kao što su umor, promene težine, problemi sa spavanjem, promene raspoloženja, promene u apetitu i žeđi, menstrualni ciklus kod žena, a postaviće vam pitanja o ishrani, fizičkoj aktivnosti, pušenju, konzumaciji alkohola i stresa.
Opšti fizički pregled podrazumeva merenje visine i težine, proveru indeksa telesne mase (BMI), merenje krvnog pritiska, pregled štitaste žlezde da se utvrde veličina, oblik i prisustvo čvorova na štitastoj žlezdi. Proveravaju se koža i oči radi prisustva znakova endokrinih poremećaja kao što su suva koža, tamne mrlje na koži, izbočene oči, kao i stomak, odnosno veličine jetre i slezine.
Ukoliko postoji potreba, traže se specifični testovi i analize kao što su nivoi hormona, glukoza u krvi, lipidni profil, elektroliti, natrijum, kalijum, kalcijum, fosfor…
Uz pregled se radi, po potrebi, ultrazvuk štitaste žlezde za procenu strukture i funkcije štitaste žlezde. Ukoliko lekar proceni, može zatražiti da se uradi CT ili MRI skeniranje za detaljniji pregled nadbubrežnih žlezda ili hipofize, kao i biopsija, uzimanje uzorka tkiva štitaste žlezde ili drugih žlezda ako postoji sumnja na čvorove ili tumore.
Na kraju se određuje individualizovani plan lečenja Propisivanje hormona, antitiroidnih lekova, insulina ili drugih lekova prema potrebama pacijenta. Daju se saveti o zdravoj ishrani i redovnoj fizičkoj aktivnosti. Zakazuju se redovni kontrolni pregledi i laboratorijske analize kako bi se pratio napredak i prilagodio tretman po potrebi.
Ekspertski pregled kod endokrinologa je detaljan i sveobuhvatan, sa ciljem da se precizno dijagnostikuju i efikasno leče poremećaji endokrinog sistema.
U Poliklinici Da Medika možete obaviti ekspertski pregled endokrinologa i ultrazvuk štitaste koji su ključni su za dijagnostikovanje i upravljanje poremećajima endokrinog sistema, omogućavajući precizno utvrđivanje stanja i planiranje odgovarajućeg tretmana.
Pregled endokrinologa može otkriti hipotireozu, hipertireozu, dijabetes tip 1 i tip 2, insulinsku rezistenciju, hormonske poremećaje, poremećaje hipofize, poremećaje nadbubrežnih žlezda…
Ponesite sve prethodne medicinske nalaze, rezultate laboratorijskih testova, listu lekova koje trenutno uzimate. Napravite spisak simptoma koje imate, čak i onih koji se čine nevezanima za endokrine probleme. Pripremite listu pitanja koje želite postaviti endokrinologu.
Očekujte detaljan razgovor o vašem zdravstvenom stanju i pregled. Pregled kod endokrinologa i ultrazvuk štitaste žlezde ključni su za dijagnostikovanje i upravljanje poremećajima endokrinog sistema, omogućavajući precizno utvrđivanje stanja i planiranje odgovarajućeg tretmana.
Poliklinika Da Medika ima vrhunski tim stručnjaka, a iz oblasti endokrinologije pacijentima su dostupne prof. dr Jasmina Ćirić, istaknuti endokrinolog sa ogromnim iskustvom u lečenju endokrinoloških bolesti, kao i dr Slavica Ćirić, vrhunski stručnjak za ultrazvučni pregled štitaste žlezde i paraštitastih žlezda.
Cene endokrinološkog pregleda pogledajte u našem cenovniku
Najsavremenije terapije za tretman hroničnog bola malignog i nemalignog porekla, kao i bola nerazjašnjenog uzroka.
Efikasno otkrivaje uzroka i adekvatno lečnje svih neuroloških oboljenja najsavremenijim medicinskim aparatima i metodama. Centar
Urološke usluge u Poliklinici Da Medika Dijagnostika i lečenje svih uroloških oboljenja najsavremenijim medicinskim metodama.
Poliklinika Da Medika osnovana je sa misijom da svojim pacijentima obezbedi najviši kvalitet dijagnostike i lečenja u oblasti reumatologije, neurologije, medicine bola, kardiologije, endokrinologije i gastroenterologije.
© 2023. Da Medika
