Urologija

Stanja i bolesti koja dijagnostikuje i leči urolog

Urolog može da dijagnostikuje i leči sledeća stanja i bolesti:

• Infekcije mokraćnog sistema (urinarnog trakta). Najčešće se radi o bakterijskim infekcijama mokraćne bešike (cistitis), mokraćnih puteva (mokraćne cevi i mokraćovoda – urethritis) i bubrega (pyelonephritis).

Cistitis (upala bešike): Najčešći izazivači infekcije su bakterije ešerihija koli i proteus mirabilis. Vrste zapaljenja bešike su:

• cistitis izvazvan infekcijama (bakterijama, virusima, gljivicama)
• cistitis izazvan hemioterapijom
• cistitis uzrokovan zračenjem
• intersticijalni cistitis (sindrom bolne mokraćne bešike).

Zapaljenje bešike (cistitis) ima simptome: peckanje i bol pri mokrenju (dysuria), zamućena mokraća neprijatnog mirisa, često mokrenje, osećaj neizmokrenosti. Pored kliničkog pregleda urologa i ultrazvuka bešike, neophodne su laboratorijske analize krvi i analize mokraće (urinokultura sa antibiogramom) na osnovu kojih se određuje antibiotska terapija.

Pyelonephritis (upala bubrega): Uz iste simptome koje daje cistitis, dodatno se kod upale bubrega mogu javiti i: krv u mokraći (hematuria), visoka telesna temperatura, drhtavica, bolovi u trbuhu, slabini, leđima, mučnina. Radi dijagnoze potrebni su klinički pregled urologa, laboratorijske analize krvi i mokraće (obavezna urinokultura sa antibiogramom), ultrazvuk bubrega, skener bubrega, eventualno biopsija bubrega. Leči se antibioticima na osnovu antibiograma, po potrebi i lekovima za snižavanje temperature, a ponekad i kortikosteroidima.

Urethritis (upala uretre): Uzročnici upale mokraćne cevi (uretre) mogu da budu iste bakterije koje izazivaju upalu bešike i bubrega, kao i polno prenosive bolesti čiji su česti uzročnici gonokok (neisseria gonorrhoeae), hlamidija (chlamydia trachomatis) i mikoplazme (mycoplasma hominis i mycoplasma genitalium), pa i virusi (HPV, herpes symplex HSV2).

Gonoreja ili infekcija uzrokovana gonokokom kod muškaraca daje simptome: peckanje pri mokrenju, svrab, sluz i gnoj iz polnog organa, a kod žena se javlja učestalo mokrenje, pojačan sekret i crvenilo oko mokraćne cevi (uretre).

Infekcija hlamidijom je kod muškaraca najčešće bez simptoma, ali može da izazove uretritis, zapaljenje pasemenika, upalu prostate. Kod žena izaziva svrab, pojačan sekret i bol u maloj karlici. Hlamidija može, kod oba pola, da dovede do steriliteta.

Infekcija mikoplazmom kod žena može izazvati bol i napetost u donjem delu trbuha, učestalo mokrenje, pojačan sekret, bol tokom odnosa, povišenu temperaturu. Kod muškaraca se javljaju peckanje i bol pri mokrenju, iscedak iz polnog organa i bol i otoci u zglobovima.

Radi postavljanja dijagnoze su potrebne laboratorijske analize (brisevi i antibiogram) na osnovu kojih se određuje antibiotska terapija.

HPV infekcija izaziva pojavu kondiloma (polnih bradavica) koje se, kod muškaraca, vide i golim okom pri urološkom pregledu jer se nalaze na polnim organima ili oko analnog otvora. Kod žena mogu da se nalaze na spoljnim genitalijama, oko analnog otvora, kao i u vulvi i na grliću materice, pa je potreban ginekološki pregled. Pošto ih izazivaju virusi, lako se prenose, pa se zato moraju ukloniti termokauterom, laserom ili radiotalasima.

Genitalni herpes (HSV2) se javlja kod žena na vulvi, grliću materice, a kod muškaraca na polnom organu. Kod oba pola može da se pojavi na anusu. Praćen je svrabom, bolom, pečenjem u zahvaćenoj regiji. Oko šest sati nakon pojave prvih simptoma javljaju se bolni plikovi (vezikule). Prolazi nakon desetak dana. Potreban je pregled urologa ili ginekologa koji će propisati antivirusnu terapiju u vidu kreme lokalno, u vidu tableta ili kroz infuziju.

• Hematuria ili krv u urinu najčešće se javlja usled infekcije mokraćnog sistema, zapaljenja bubrega, kamena u mokraćnoj bešici ili u bubregu, uvećanja prostate, tumora bubrega, bešike ili prostate. Dijagnoza se postavlja na osnovu laboratorijskih analiza, kliničkog pregleda urologa i ultrazvuka urogenitalnog trakta, a lečenje zavisi od uzroka. Daju se antibiotici, lekovi za smanjenje uvećane prostate, a u slučaju tumora (karcinoma), primenjuju se hirurgija i onkološke terapije.
• Bubrežni kamenci ili kamen u bubregu. Ako se zaglavi u bubregu ili mokraćnoj cevi, kamen u bubregu može da izazove simptome kao što su jaki, probadajući bolovi u leđima koji se spuštaju niz bok do prepone i malog stomaka. Oni se zovu bubrežne kolike. Bol može biti praćen preznojavanjem i mučninom, kao i pojavom krvi u urinu (hematurijom). Intenzitet bola žene porede sa porođajnim.

Za postavljanje dijagnoze je potreban klinički pregled urologa i ultrazvuk urogenitalnog trakta.

Čovek spontano može da izbaci kamenčiće manje od 4 mm (u 80% slučajeva). Daju se alfa-blokeri, fitoterapija i analgetici da bi se potpomoglo izbacivanje kamena. Ako je kamen veći od 6 mm, pribegava se hirurškim metodama.

• Benigna hiperplazija ili dobroćudno uvećanje prostate javlja se u preko 50% muškaraca starijih od 50 godina, a kod starijih od 80 godina i do 80%. Simptomi su osećaj neispražnjenosti bešike (čak i odmah nakon mokrenja), nagon za neodložnim mokrenjem, slab ili isprekidan mlaz urina, curkanje mokraće, učestalo noćno mokrenje (nocturia), krv u mokraći, bolno mokrenje i ejakulacija. Za dijagnozu su potrebni klinički pregled urologa i ultrazvuk urogenitalnog trakta. Lakši slučajevi se leče lekovima, a teži hirurški.

• Prostatitis ili upala prostate najčešće je izazvan bakterijskom infekcijom, a može biti akutan ili hroničan. Postoje i hronični prostatistis/hronični pelvični sindrom i asimptomatski zapaljenski prostatitis koji nisu izazvani bakterijama. Simptomi su bol i pečenje tokom mokrenja (dysuria), otežano mokrenje uz prekide i curkanje, često noćno mokrenje (nocturia), nagon za neodložnim mokrenjem, zamućen urin, krv u urinu (hematuria), bolovi u trbuhu, u preponama i krstima… Za dijagnozu su potrebni digitorektalni pregled, laboratorijske analize krvi i mokraće, urinodinamski test i ultrazvuk urogenitalnog trakta. Za lečenje se koriste antibiotici, alfa-blokeri, ibuprofen.
• Urinarna retencija ili zadržavanje mokraće znači da osoba ne može da isprazni bešiku, pa se mokraća vraća u bubrege. Uzrok može da bude: benigna hiperplazija prostate, ožiljno tkivo unutar mokraćne cevi, kamenci iz bubrega koji su ušli u mokraćnu cev (urolithiasis), infekcije urinarnog trakta, karcinom prostate, bešike, grlića materice, spad (prolaps) bešike ili rektuma itd. Za dijagnozu su potrebni: klinički pregled urologa, laboratorijske analize krvi i mokraće, ultrazvuk urogenitalnog trakta, elektromiografija itd. Leči se lekovima kao što su: antihistamini, antispazmolitici, triciklični antidepresivi, lekovi koji izazivaju opuštanje mišića…
• Urinarna inkontinencija znači da osoba ne može da u potpunosti kontroliše pražnjenje mokraćne bešike. Javlja se uglavnom kod žena u menopauzi i starijih muškaraca. Postoje pet tipova:

1. Stres inkontinencija (kapanje urina koje se javlja pri naporu, kijanju i kašljanju)
2. Urgentna urinarna inkontinencija (iznenadni, nezaustavljiv nagon za mokrenjem)
3. Mešovita urinarna inkontinencija (sa simptomima stres i urgentne inkontinencije)
4. Inkontinencija zbog prelivanja (nevoljno mokrenje zbog prepunjenosti bešike)
5. Funkcionalna urinarna inkontinencija (zbog urođenih ili fizičkih oštećenja).

Inkontinencija kod muškaraca je znak oboljenja kao što su uvećana prostata, dijabetes, neurološke bolesti (Parkinsonova bolest i multipla skleroza), zatvor, urinarne infekcije, hiperaktivna bešika. Može da bude i posledica operacije prostate.

Za dijagnozu su potrebni: popunjavanje upitnika i vođenje dnevnika mokrenja, klinički pregled urologa i digitorektalni pregled (za muškarce), laboratorijske analize krvi, ultrazvuk urogenitalnog trakta, urinodinamika itd. Lečenje zavisi od uzroka inkontinencije, a može biti i hirurško.

• Hiperaktivna bešika (OAB) nije isto što i inkontinencija. Hiperaktivna ili nadražljiva bešika odlikuje se učestalom potrebom za mokrenjem tokom dana, a često i noću (nocturia), koja ne može da se kontroliše. To znači da pacijent ima nezadrživu potrebu za mokrenjem više od osam puta dnevno. Hiperaktivna bešika se češće javlja kod starijih ljudi, i to većinom žena. Radi postavljanja dijagnoze je potreban pregled urologa sa ultrazvukom i dodatni testovi. Lečenje obuhvata treniranje bešike, Kegelove vežbe itd.
• Enureza ili nekontrolisano mokrenje, mokrenje u krevet najčešće se javlja noću i prevashodno kod dece uzrasta između 4. i 5. godine života, kada se dete umokri u odeću ili postelju. Uzroci mogu biti povećanje lučenja mokraće u snu, genetski faktor, čvrst san i i snižen funkcionalni kapacitet bešike u snu. Leči se alarmom za enurezu i medikamentnom terapijom.
• Karcinom prostate u ranom stadijumu ne daje simptome, a kasnije sa javljaju učestalo mokrenje, naročito noću, iznenadan i nezaustavljiv nagon za mokrenjem, otežano započinjanje mokrenja, osećaj neizmokrenosti, slab ili isprekidan mlaz, krv u mokraći ili semenoj tečnost, erektilna disfunkcija, mršavljenje. Za dijagnozu su potrebi klinički pregled urologa, digitorektalni pregled, laboratorijske analize krvi (obavezno PSA), biopsija prostate, ultrazvuk urogenitalnog trakta. Kod sumnje na metastaze radi se i CT ili magnetna rezonanca, snimanja kostiju (RTG, scintigtafija). Onkološko lečenje zavisi od faze bolesti (zračenje, hemioterapija, imunoterapija), a često podrazumeva i hirurško uklanjanje prostate.
• Karcinom mokraćne bešike najčešće ima sledeće simptome: krv ili krvni ugrušci u mokraći, bol i peckanje pri mokrenju, učestalo noćno mokrenje, bol u leđima sa jedne strane. Za dijagnozu su potrebni klinički pregled urologa, ultrazvuk urogenitalnog trakta, cistoskopija, biopsija, citološka analiza mokraće, CT snimanje, snimanje magnetnom rezonancom, snimanje kostiju, rendgen pluća. Lečenje može da uključi hirurško uklanjanje bešike i različite onkološke procedure (zračenje, hemioterapija, imunoterapija).
• Karcinom bubrega je u početnim fazama bez simptoma, pa dugo ostaje neotkriven. Kasnije daje sledeće simptome: tamna mokraća (boje rđe ili braon), krv u mokraći, bol sa jedne strane donjeg dela leđa, opipljiva masa u trbušnoj duplji, stalna malaksalost, iznenadno i brzo mršavljenje, bolovi u kostima, anemija.

Dijagnostikuje se na osnovu laboratorijskih analiza krvi i mokraće, ultrazvučnog pregleda, snimaka rendgenom, skenerom i/ili magnetnom rezonancom. Lečenje je hirurško kompletnim uklanjanjem bubrega (radikalna nefrektomija) ili se uklanja samo tumor (parcijalna nefrektomija).

• Karcinom testisa najčešće pogađa muškarce između 15. i 35. godine života. Kada se otkrije u ranoj fazi, izlečiv je u 95% slučajeva. Izuzetno brzo se širi, pa se pacijenti najčešće javljaju urologu kada je već došlo do metastaza. Zato su preventivni pregledi urologa izuzetno bitni.

Tipični rani znaci su bezbolna kvržica, otok ili zadebljanje celog testisa. Kasnije mogu da se jave bolovi u trbuhu i leđima, bolna ejakulacija i krv u semenoj tečnosti, pa i ginekomastija (uvećanje grudi). Dijagnostika obuhvata klinički pregled urologa, ultrazvučni pregled, analize krvi na tumorske markere (beta-hCG, AFP, LDH) i rendgen pluća, a po potrebi i snimak skenerom ili magnetnom rezonancom. U zavisnosti od stadijuma bolesti, lečenje se sprovodi hirurškim uklanjanjem testisa, a u slučaju metastaza, zračenjem ili hemioterapijom.

• Varikokela testisa je proširenje vene unutar skrotuma (kožne kese u kojoj su smešteni testisi). Najčešći je uzrok steriliteta kod muškaraca. U 90% slučajeva je u levom testisu zbog specifične anatomije ulivanja vene u bubrežnu venu. Uglavnom nema simptoma, a nekada se jave bolovi i nelagodnost u levom testisu, naročito posle jače fizičke aktivnosti. Za postavljanje dijagnoze su potrebni klinički pregled urologa, ultrazvuk urogenitalnog trakta i spermogram. Leči se operacijom.
• Pejronijeva bolest je stanje koje dovodi do iskrivljenosti muškog polnog organa i bola pri erekciji zbog formiranja tvrdih naslaga u omotačima. Mogu da se jave bol, kvržice, skraćivanje organa i otežano postizanje i održavanje erekcije. Za dijagnozu su potrebni klinički pregled urologa, ultrazvučni pregled, test za PGE2. Leči se fokusiranom ultrazvučnom terapijom (LiSWT) ili hirurškim putem.
• Erektilna disfunkcija ili impotencija se definiše kao nezadovoljstvo intimnim odnosima zbog otežanog postizanja ili održavanja erekcije. Ukoliko ovo stanje traje duže od šest meseci, smatra se da postoji erektilna disfunkcija. Uzroci mogu biti psihološke prirode, a organski su kardiovaskularne bolesti, dijabetes, hormonski disbalans, neurološki problemi, povrede, anatomski problemi, Pejronijeva bolest, problemi sa prostatom itd. Uzrok hormonskih poremećaja može biti nizak testosteron, visok prolaktin, problemi sa štitastom žlezdom, zloupotreba steroida kod bodibildera. Dijagnozu postavlja urolog na osnovu kliničkog pregleda ili, u zavisnosti od uzroka, šalje pacijenta na pregled nekog drugog specijaliste. Lečenje obuhvata lečenje primarnih bolesti (hipertenzije, dijabetesa, hormonskih poremećaja), promene načina života, Kegelove vežbe i lekove.